Koplje Adriane Vilagoš će leteti do zvezda: Igrala rukomet, bacala metlu, pa počela da ruši svetske rekorde

Odavno su je proglasili čudom od deteta, a ona ne prestaje to da potvrđuje od takmičenja do takmičenja. Njeno koplje sve dalje leti, granice se pomeraju, rekordi ređaju... Adriana Vilagoš je biser srpske atletike koji mora da se neguje, da bi se uspesi iz mlađih kategorija jednog dana prelili u medalje u seniorskoj konkurenciji. Da li koplje bilo teško 400 ili 500 grama – svejedno. I jedno i drugo je letelo do neverovatnih daljina po svetskim parametrima. Sada je na red došla i težina od 600 grama.

Pre nekoliko dana je na Balkanijadi u konkurenciji mlađih juniorki (do 18 godina) koplje težine 500 grama bacila 70,1 metar - novi svetski rekord u toj kategoriji i nova zlatna medalja za devojku iz Malog Iđoša. Nije mnogo vremena prošlo, Adriana je krenula put Kenije na Svetsko prvenstvo za starije juniorke (do 20 godina). U Najrobiju je koplje teško 600 grama lansirala na 61,46 m i tako postala svetska šampionka i u ovom uzrastu. Postavila je državni rekord za starije juniorke i najbolji rezultat na planeti u ovoj konkurenciji...

Još jedan svetski rekord Adriane Vilagoš

Adriana je definitivno pokazala da je spremna i za seniorske izazove (koplje 600 grama kao i kod starijih juniorki), iako će tek naredne godine postati punoletna. Rođena je 2. januara 2004. godine, sa darom koji odavno nije neko imao na ovim prostorima. Dugo su joj prvi izbor bili lopta i rukomentni teren, pa talenat za koplje nije odmah otkriven...

Sve dok nije otišla na školsko atletsko takmičenje. Tada nije bacala koplje, već vorteks. Ta „raketica“ je zapravo bila prva lansirna rampa ka koplju.

"Kada je prvi put išla na školsko takmičenje u bacanju vorteksa, na internetu smo gledali kako se to tačno radi", ispričala je svojevremeno za „Atlex“ Adrianina majka i trener Đerđe Vilagoš. "Mislili smo da će joj rukomet biti glavni sport, a da će pored toga bacati vorteks. Međutim, došli su rezultati, a ona je ušla u starosnu dob u kojoj više nije bilo vorteksa, pa je morala da odluči da li će prestati sa atletikom ili će preći na koplje. Odlučili smo da probamo i da vidimo kako će biti s tim".

Porodica Vilagoš se vrlo brzo našla na ogromnoj raskrsnici, na kojoj je bilo potrebno izabrati pravo skretanje.

"Bila je sedmi razred osnovne škole i tada je primljena u nacionalnu rukometnu akademiju u Mađarskoj. Dali smo sebi šansu da dok ne završi osmi razred vidimo da li će njen izbor biti rukomet ili atletika. Pokušavali smo u tom periodu da usavršimo tehniku, gledali smo snimke na internetu zajedno, analizirale... Krenuli su onda dobri rezultati i delovalo je da smo na dobrom putu".

Iako su uslovi bili veoma teški, Đerđe i njenu ćerku je ka napred vodila velika želja...

"Koristili smo metlu za vežbu, jer koplje nismo imali", ispričala je Đerđe jednom prilikom u intervjuu za Novosti. "Od mesne zajednice Mali Iđoš smo dobili koplje, ali ga je bacala na praznom prostoru između naše kuće i policije. Prostor je dužine oko 30 metara i mislila sam da će on bar neko vreme biti dovoljan. Ali vrlo brzo, već posle mesec dana, on je postao kratak, pa je koplje letelo na drvo ili preko, u policiju. Gledajući na internetu kako treniraju Jan Železni i drugi najbolji svetski bacači, napravili smo treninge i tehniku koji joj najbolje odgovaraju. Na kraju, iako sam tužilac po struci, ja sam završila i za atletskog trenera".

Mnogo je uložila majka da bi ćerka sve više napredovala.

"Ja se trudim i dalje da se usavršim kad je bacanje koplja u pitanju. Od početka kada nisam ništa znala smatram da sam veoma dobro napredovala. Naravno još mnogo toga ne znam, ali trudim se. Dragiša Đorđić nam je mentor. Njemu uvek mogu da se obratim kada mi treba neka pomoć, jednom mesečno se vidimo i daje nam sugestije“, podvukla je za "Atlex" Đerđe Vilagoš.

Odlična vest iz Najrobija: Ivana Ilić u finalu Svetskog prvenstva

Lako je moglo da se desi da Adriana nastavi da pliva rukometnim vodama i to u Mađarskoj. Međutim, srce je ipak vuklo ka koplju. Možda bi i sa loptom pravila sjajne rezultate, ali s kopljem definitivno može da pravi čuda. Krupnim koracima je napredovala prethodnih godina, a očekuje se da istim tempom nastavi da korača i u budućnosti.

Ako se pogledaju rezultati na Igrama u Tokiju – može i u brojkama da se vidi koliko još treba da napreduje i radi da bi došla do svetskog vrha u seniorskoj konkurenciji. Zlatnu medalju je doneo hitac od 66,34 metra, srebro – 64.61, a bronza – 64.56. Svetski rekord u ovoj disciplini iznosi – 72.28 iz 2008. godine. 

Vilagoš je u Najrobiju bacila koplje 61,46 metara... Još samo nekoliko metara dalje čekaju je medalje na seniorskoj pozornici. Stručnjaci u Srbiji ne sumnjaju da će ova čudesna devojčica vrlo brzo stići i do velikih podijuma.